Kultura virtuelnog Multipanoptikona

Posted: januar 22, 2013 in Facebook priče, Razne priče

Pozabavićemo se još malo temom Fejsbuka, čije ime namerno pišemo onako kako se izgovara u našem jeziku. On predstavlja sociološki fenomen savremnog društva u kojem koegizstiraju članovi iz različitih kultura učaureni u jednu novu, globalnu kulturu. Postoje brojne definicije kulture koje treba razlikovati od definicija kulturnog.  Fejsbuk je svojom masovnošću prerastao pojam subkulture i prešao u tip kulture, odnosno kulturu „per se“. U ovom kontekstu, Fejsbuk kulturu mogli bismo definisati kao način postojanja i samodefinisanja u virtuelnom svetu. Svaki član društvene zajednice na internetu sam određuje svoje postupke i sam definiše svoj profil kao sopstveni alter ego u virtuelnom okruženju. Ovo nije karakteristika samo Fejsbuka, već i drugih društvenih mreža, ali obzirom da on predstavlja najveću zajednicu na internetu, dalje ćemo se baviti prvenstveno Fejsbukom. Svakako da ova definicija nije dovoljno precizna, te se s toga može smatrati veoma uopštenom, ali iz perspektive svakog korisnika on se može definisati na drugačiji način, jer ima različitu ulogu u životu pojedinca – ne koriste svi Fejsbuk na isti način i u iste svrhe.

Zašto smatramo da Fejsbuk možemo posmatrati kao kulturu? On svakako ima odlike kulture jer ima svoje vrednosti, norme i instrumentalne elemente.

Vrednosti osmišljavaju ljudski život u stvarnosti. Ona nam predstavljaju životna opredeljenja i ciljeve. Tako je i na Fejsbuku. Pitanje oko kojeg se pojavljuju suprotna mišljenja jeste: „Šta su to vrednosti na Fejsbuku?“. Da li je naše opredeljenje i naš cilj da imamo što više prijatelja, koje uopšte ne poznajemo? Da li nam je cilj da imamo što više lajkova? Ili je naš cilj da obnovimo stara poznanstva? Da ponovo stupimo u kontakt sa ljudima iz dalekih predela koje retko srećemo? Da li je naš cilj hvaliti se gde smo proveli odmor i demonstrirati našu kupovnu moć da sebi priuštimo odmor na Maldivima? Postoji mnogo takvih pitanja.

Norme su društvena pravila kojima je propisano kako da se ophodimo da bismo ostvarili ciljeve. Ukoliko norme nemaju ustanovljenu sankciju, one predstavljaju tehnička pravila. Ako imaju propisanu sankciju, predstavljaju društvene propise. Slično je i sa Fejsbukom – postoje norme zajednice i uslovi korišćenja. Norme zajednice predstavljaju tehničke norme, dok uslovi korišćenja predstavljaju unapred definisane propise po kojima korisnici moraju da se vladaju kako ne bi bili sankcionisani. Tako na primer, krug prijatelja može da kazni i odbaci pojedinca na Fejsbuku, jer krši neka pravila zajednice, dok će Fejsbuk ukloniti pornografski sadržaj prema svojim pravilima i uslovima korišćenja. Za Fejsbuk je karakteristično da se na njega mogu primeniti i društvene norme iz stvarnog sveta, poput zakona, a ne samo unutrašnja pravila.

Instrumentalni elementi u stvarnom životu odnose se na tehničku stranu našeg delanja i obuhvataju najraznovrsnija oruđa koja za nas imaju nekakvo, najpre funkcionalno značenje. U tom smislu Fejsbuk predstavlja instrumentalni element u stvarnom životu koji se razvio u kulturu. Već samu tu pojavu možemo posmatrati kao fenomen. Ali on u sebi nosi još mnogo sopstvenih instrumentalnih elemenata – od četa, preko privatnih poruka i fan stranica, do aplikacija.

Iz ovog kratkog, vrlo uopštenog i načelnog pristupa, Fejsbuk možemo posmatrati kao kulturu. Dodaćemo da u načelu možemo iz iznetog primetiti i jedan od začetaka nasilja na internetu. Kada ne postoje dovoljno dobro definisane vrednosti kao ni norme, pojedinac može da pregazi krhka pravila i koristi bilo koji instrument da bi ostvario cilj koji se krši sa vrednostima drugih. Bez ulaženja u raspravu, kako se ne bismo udaljili od teme, možemo da kažemo da je to samo jedna od zakonitosti ponašanja nasilnika na Fejsbuku. Ima ih svakako još, mogli bismo dalje govoriti o motivima, psihologiji i sl. ali ostavićemo to za neku drugu temu.

Zašto Fejsbuk možemo nazvati virtuelnim Multipanoptikonom?

Da objasnimo šta je Panoptikon. Panoptikon je institucionalna zgrada koju je osmislio britanski filozof i društveni teoretičar Džeremi Bentem (Jeremy Bentham). U prevodu Panoptikon znači „sve posmtrati“ (pan-optikon, pim. prev.) Zgrada je osmišljena tako da omogući čuvarima da posmatraju zavorenike u zgradi bez mogućnosti da zatvorenici saznaju da li su posmatrani ili ne. Ovaj koncept se razlikuje od koncepta Velikog brata u kojem svi znaju da su stalno posmatrani. Zgrada je tako osmišljena da se posmatrač nalazi u sredini objekta odakle polaze hodnici i prostorije u kojima se nalaze zatvorenici koji ne mogu da vide čuvara – posmatrača. Zašto smo se drznuli da Fejsbuk uporedimo sa Panoptikonom. Zato što je svako od nas korisnika Fejsbuka posmatrač, dok su drugi poput zatvorenika. Vi ni u jednom trenutku ne možete sa sigurnošću znati da li vam neko posmtra profil, dok vi možete da vidite sve u vašem Panoptikonu. Posmatrano iz naše perpektive kao individualnih korisnika, mi smo u isto vreme i posmatrači, ali i posmatrani – Multipanoptikon. Ne želimo da  ulazimo u teorije zavere, kako nas tamo neko posmatra, prati svaki naš korak, špijunira i sl. To ostavljamo sa strane. Ovde govorimo o tehničkoj mogućnosti Fejsbuka – posmatranje drugih i posmatranje nas samih od strane drugih korisnika. Panoptikon nema takvu multiplikativnu funkciju, da se umnožava broj posmatrača i da on raste. U Panoptikonu to je fiksan broj. Na Fejsbuku raste, umnožava se, sa brojem novih korisnika. Uvođenjem jednog novog korisnika otvara se broj novih posmatranja koji je jednak broju korisnika uvećan za broj „otvorenih“ profila, koje svi mogu da vide.

Takav Multipanoptikon ima neminovno i svoju kulturu, ali i ogroman broj „institucionalizovanih“ koji sada broji već preko milijardu korisnika. Na nama je da savladamo obrazac ponašanja u Multipanoptikonu i izgradimo vrednosti i norme. Instrumenti su nam već dati i drugi ih razvijaju za nas, pa čak i mi sami. Dok smo u poziciji posmatrača imamo priliku da se i borimo za izgradnju „institucije“ i sprečavamo razne oblike nasilja i kriminalnih radnji preventivnim delovanjem. Zbog toga ćemo nastaviti sa radom i nastojati da uključimo što veći broj korisnika u borbi protiv sajberbulinga. Panoptikon je bio namenjen i za dečije bolnice i druge humane institucije, ne samo za zatvore. Ako je on mogao da da rezultate, onda može i Multipanoptikon. Pitanje je samo ažurnosti posmatrača.

Advertisements
komentari

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s